Òyì nke e mepụtara

„Kržo – tišina šume“ (polako, dubok glas) U tišini zore… dok rosa šapuće po travi… korak ide lagano… sigurno… To je Kržo. (pauza) Pravi meraklija… čovjek što ne žuri… jer zna… da šuma govori samo onima koji slušaju. (pauza) Pas uz nogu… pogled oštar… srce mirno… Lovčina… ali ne zbog plijena… već zbog onog osjećaja… kad priroda primi čovjeka kao svog. (pauza) Voli lov na zeca… tiho… strpljivo… bez galame… bez ponosa… samo on… pas… i trag u zemlji. (pauza) Istinski prijatelj… u lovu i van njega…